Mala smrt

Znate li kako su vam deca?

Da li jezikom popunjavaju bolne šupljine,

imaju li dovoljno perja?

O čemu sanjaju u osvit zore?

Znate li kako su vam deca?

Boli li izgovorena reč

ili se rana preliva u hladnu postelju?

Smeju li se stvarno?

Znate li kako su vam deca?

Sreća nije tako čista

i uvek izmiče;

jesu li preležali svoje bolove?   

Spaljeni čelik

Žar plamene ljubavi opio je moja bedra

Čini se da sam spremna da se predam

Gorki si otrov vešto sakrio u nedra

Smrt me goni, ali smrti se ne dam

Tamnu stvarnost utkao si u moj svet

Bojim se da bez tebe samo gore biće

Veštim jezikom skratio si moj let

Sa tla nemoćno gledam kako jutro sviće

Nije sreća boje tvog mračnog neba

Svom snagom srca verujem u to

Jad tvojih noći meni ne treba

Živeti u senci tvoje senke, pusto zlo

Slomljeni dan

Nismo mi ni birali ovu ljubav.
Ona je izabrala nas. 

Medeni mesec

Možda misliš da sam rozi raj,

ali kraj te sa mnom čeka, znaj.

Moje je svitanje tvoj pakao,

bolje da mi kožu nisi takao.

Nestašni pramen i meki dlan,

gotov si za tren, jasno je kao dan.

Bolje da si disati prestao

nego što si se u moju mrežu upleo.

Zašto misliš da ćeš pobediti?

Mogu ti samo snove ubiti.

Tragovi boje badema, zamršene trepavice;

idi sam, skoči sa litice. 

Uski hodnik

Jedna mala lobotomija i nešto protiv bolova, izgubljeni pogled i koža boje mrtvila 
"eto, vidiš, sad si opet normalna; hvala, doktore, što ste je izbavili iz onog bunila."

Vodeni jad

Tmurna noć, krvave vile, vrisak jedne starice i prazna kolevka. 

Tamni raj

Mrak rađa

kraj ili svitanje.

Pod suncem neba

slamaju se rebra.

I voda pretvara u prah.

Kažu da je potrebna tama

da bi video zvezde.

Zašto onda ne dišem kosmos?