Mala smrt

Znate li kako su vam deca?

Da li jezikom popunjavaju bolne šupljine,

imaju li dovoljno perja?

O čemu sanjaju u osvit zore?

Znate li kako su vam deca?

Boli li izgovorena reč

ili se rana preliva u hladnu postelju?

Smeju li se stvarno?

Znate li kako su vam deca?

Sreća nije tako čista

i uvek izmiče;

jesu li preležali svoje bolove?   

Spaljeni čelik

Žar plamene ljubavi opio je moja bedra

Čini se da sam spremna da se predam

Gorki si otrov vešto sakrio u nedra

Smrt me goni, ali smrti se ne dam

Tamnu stvarnost utkao si u moj svet

Bojim se da bez tebe samo gore biće

Veštim jezikom skratio si moj let

Sa tla nemoćno gledam kako jutro sviće

Nije sreća boje tvog mračnog neba

Svom snagom srca verujem u to

Jad tvojih noći meni ne treba

Živeti u senci tvoje senke, pusto zlo