Šarenkaste oluje

U roze se farba plafon njihove sobe;

Zidovi jajnika boje su im borbe.

Da li ti je neko govorio o njima?

Znaš li da noću bose hodaju snovima?

Male nastrane devojčice…

One nose pletenice i oblače šećerni kaput;

Zvonki kikot i tanki, slatki šapat.

Da li ti je neko govorio o njima?

Znaš li da jutra šiju dugim prstima?

Male nastrane devojčice…

Ne pitaju se za godine jer vila ne broji;

Naučile su jednu zapovest: prevaranta zakolji.

Da li ti je neko govorio o njima?

Znaš li da nose vodeni prasak u grudima?

Male nastrane devojčice…

Skrojena smrt

Danas su ga svi mnogo voleli.

I svakoj je pripadao, a nije bio njen.

Mogu li da ga sahranim,

a da neko od vas bude dostojanstven?

Sveće su iz kućnog salona.

Grobljanski kolači mirišu na njega.

Ako neko hoće nešto da kaže,

neka kaže, šta čeka?

Lep kovčeg sam u podrumu imala.

Cveće je iz bašte, to je istina.

Hoćete da kažete

da sam ja sve ovo planirala?

Samo sam ga ja volela,

to je jedina istina.

Nisam, ali: sve i da sam ga ubila,

zar bih ja išta mogla biti kriva?

Čupava lutka

Šljokice, roze, duge i ljubavi;

Haljine, osmesi, sjaj i pištolji.

Sveta sam dva, sudar u telu;

Ja ispuniću svaku tvoju želju.

Dragi, ne znam zašto si zbunjen,

tako sumanuto sluđen, lak si plen.

Mogla bih da ti dam otrov za večeru;

Nožem po grudima da ti crtam sreću.

Jutro otvara svoje kapke,

lako bih te ubila;

Noć svoj spokoj poklanja,

ništa ne bih radije, nego tebe ljubila.

Biseri, čipka, belo, slatki snovi;

Pletenice u kosi i gvozdeni okovi.

Sveta sam dva, oluja koja diše; 

Ni na jednu drugu nećeš misliti više.