Kvarljiva bajka

Nekada davno, na planini obrasloj cvetovima ružičastog paprata, rodio se svet koji ne postoji. U tom svetu, mali svemir se raspuknuo i iz njega je iscurela svemoćna lava. Iz te svemoćne lave izmileo je jedan mali mehur koji je odleteo visoko, sve do srebrnkastog vodopada. Vodopod se, pod oblakom, ulivao u prostrano more koje su čuvale krvoločne sirene. Jednog dana, Nara, njihova boginja, pronašla je mali, prozračni mehur. Od tog dana, zapisano je da te volim. 

Ako ga voliš

U vrelom tiganju isprži mu oči,

neka onda prste umoči.

U hladan tanjir spusti mu bubreg,

neka upamti čiji je čovek.

Sahrani svog dragog

i lezi u njegov grob.

Voli ga do kraja,

otvori svoja vrata raja.

Povedi ga sa sobom

i upij njegov beskraj.

Drži ga za ruku,

pa ga smrti predaj.

Sahrani svog dragog

i lezi u njegov grob.

Nad tvojim će telom coktati, 

ta, znala si da će ljubav koštati.

Bilo jednom jedno čudo

Volim te više od svega što sam ikada zavolela. 
Volim svaki delić naše slomljene stvarnosti. 
Volim sve tvoje svetove.