Prašnjava vila

Ja sam prašnjava vila

i suzama otplaćen san

Sve što je bilo i prošlo,

okrznuta plamenom,

umotana u tmurno sećanje

Igram na koloseku ljubavi

i šijem tvoje nemanje

Kako si tačno zamislio

taj život posle mene

i poljubac

čiji je ukus nebastiji

od mog

i trepavice trepavičastije

od neostvarenog jutra

Kako si tačno zamislio

da me zaboraviš

i da dosanjaš nove snove

u kojima me nema

Nakupila ti se

paučina po rebrima

i prazan si i lenj

Vidiš li taj mrak pred sobom

To su ugašeni lampioni

svega što nisi želeo da čuješ,

a baš je trebalo

Skakućem ti po venama

i vučem čitav ansambl sa sobom

Valjam ti se po plavim rukama,

a ti me ne osećaš

Kad nestanem u tebi,

prašnjavom i praznom,

da li ćeš da potoneš