Škakljiva zavrzlama jednog popodneva

- Znaš, razmišljao sam nešto...

- Mogu misliti.

- Ne budi grozna, ozbiljno ti kažem.

- Dobro, slušam te. Pretvorila sam se u uvo.

Uzdahnuo je duboko, smotano izbegavajući moj pogled, a ja sam se zapitala zašto najviše povređujemo one koje volimo.

- Baš voljenje je baš bezveze kad te neko tvoj baš i ne voli.
- Mora li tako? Zašto ne bismo prostrli jorgan svojih istina pred one do kojih nam je stalo? Nije li poenta svega da budemo potpuni, na ovaj ili onaj način, te da ne krunimo okrnjene delove sebe? Ne vidim šta je tako loše u tome da si svoj. U tome da neko o tebi zna najsitnije detalje kojima bojiš noći i da ti se ujutru ipak raduje.

- Moram da te prekinem. Izvini.
- Ako moraš, moraš. Iako bi trebalo da znaš da izvinjenje zbog toga što me prekidaš i dalje znači da si me prekinuo i ne potire tvoje prekidanje.

- Aman, možeš li ti nekad da se ne svađaš sa mnom?

- Ne znam. Mogu da pokušam. Zašto me prekidaš uopšte? Da bi me pitao da li mogu da se složim sa onime što govoriš? Nekad si stvarno nejasan, bre.

- Ti si nekad stvarno naporna, bre. Hoću da ti postavim kratka pitanja, a da mi ti u jednoj rečenici odgovoriš na njih. Može li tako?

- Mislim da može. Ako mi postaviš neka glupa pitanja, zadržavam pravo da ti ne odgovorim ili da se naljutim.

- Kako bi objasnila jedno nedostajanje bez da upotrebiš „nedostajanje“?
- To osećanje da ćeš ga manje voleti ako sebi iščupaš utrobu, nakon što te jednom obuzme, ne napušta tako lako.

- Da imaš pravo na jedno pitanje, šta bi pitala čoveka koji te je najviše boleo?
- Zar ti stvarno nisi želeo da jedemo kroasane i tražimo svetove u očima?

- Kako to misliš?
- Znaš ono kad ti se na jeziku topi mekani ukus toplog testa dok zagledan u nešto lepo ne možeš da veruješ da postoji nešto tako i toliko lepo?
- Znam.
- Ma, ne znaš ti.

- Ženska glavo, rekao sam ti da znam! Nego, da li želiš da slušamo stare ploče i da se pravimo da je dušek krevet dok krišom pišem o ljubavi koju osećam prema tebi?
- Molim?

- Ništa. Setio sam se odlomka iz neke knjige koju sam čitao pre par nedelja. I nije neka.
- Stvarno si rasejan.

- E, što se tiče onog bezveznog baš voljenja kad te neko tvoj baš i ne voli... Mora. Izgleda da mora tako.

- Kako znaš?
- Ma, ne znam...