Ako ti nekad ponestane razloga

Ako ti nekad ponestane

razloga da me voliš,

seti se da snivam mrak

i preživljavam jutro.

Seti se da umem da pevam,

ali ne smem

i da mekim plesom

prekidam smrt.

Ako ti nekad ponestane

razloga da me voliš,

ne zaboravi da

plačem kao malo dete.

I da skrivam galaksije

u očima.

I da osmehom

bojim dan.

Ako ti nekad ponestane

razloga da me voliš,

ne znam da li da mi kažeš to

jer ću možda umreti.

Ili samo da ideš

i da me ostaviš da jecam.

Jedno znam – 

nikada se više nemoj vraćati.