Mirisne daće

Pravim veliku gozbu za daće jer sam bila tvoja voljena,

a znam da ljudi vole proslaviti smrt.

Spremam feštu za tvoje daće; kažu: „Ako ne to, koja je uloga njena?“

I vidim da je svaki iole dobar čovek smrknut.

Mesec dana prošlo je bez tebe;

Ja sa tobom i dalje pričam.

Sama na ovom svetu, ne prepoznajem više sebe.

Smrti vrištim da već rekoh da te ne dam.

Pita sa mesom, mladi sir, pita sa bundevama;

To je sada moja stvarnost.

Postao si trag jednog slatkog sećanja;

U svemu vidim pustu žalost.

Jutra bez tebe potpuno su prazna.

Boja noći više ne krasi mi oči.

Slutim da je ovaj život jedna surova kazna,

svakog dana maštam da ćeš ipak meni doći.

Vezica na špargli i tanki konac bolova;

Ko bi slutio da je život bez tebe takva žalost?

Za svaki doručak ispila bih smrtnog otrova;

U novom danu treba mi čelična hrabrost.

Slike toplih osmeha i poljupci na kiši;

Gde li je ta nit u kojoj prestaješ?

Razvlačim tanke kore i ponavljam sebi: „Diši.“

Ni sekund ne prođe da mi ti ne nedostaješ.

***

Iz noći u noć košmari me bude;

Krvavih suza ležim na tvome pomenu.

Nisam kriva za ovu smrt, ali meni za te sude. 

Kad će se moja tuga pretvoriti u uspomenu?