100

Ti još nisi umro?

Pomislio bi čovek

da ne postojiš u meni

i da je sve tvoje izbledelo.

Nalećeš na mene

i kruniš se u meni,

iznova i iznova,

kao da ti stoput nije bilo dovoljno.

Mali grob onoga što je bilo

i sećanje na ono što nikada neće biti.

Ko kaže

da smem da te volim

kad si u meni napravio požar

i ostavio me da gorim?

Kad sam ja znala

i da plačem i da trunem

i da nosim žive rane,

ogoljene i krvave.

Ko kaže

da smeš da živiš

kad sam zbog tebe proćerdala stvarnost

i ukrcala se u jezivi brod ništavila?

Ko kaže

da smem da ti brojim ostanke

kad si toliko puta otišao?

Zašto misliš da imaš prava na mene?

Da li ti je iko rekao

da izgrebane devojčice

nastavljaju da se igraju

i da ne bacaš ono što voliš?

Zašto nisi umro

kad sam ja stoput nestala?