Čudnovata

Kako si sve odjednom?

I veštica i vila.

I nebo i dno.

Ne znam da li me teši ili plaši

što nisam prvi koji je naseo.

Lepršavi san i noćna mora.

Klepet boja, samo moja,

svoja, tuđa, svačija, ničija.

Bezgrešna i prodana.

Odeni me u kaput suza,

pospi stvarnost pesmama,

stvarnost kroji, izmišljaj;

samo me ne ostavljaj.

Kako si sve odjednom?

Umirem li sa tobom 

ili za tobom?