Nisam dobra u razgovorima ozbiljnog tona koji
treba da raspletu klupko istine jer mi se onda jako plače, pa glumim da mi je
nešto upalo u oko i odlazim u kupatilo da izvadim tu neobičnu plavičastu trunku.
Ne razumem zašto ljudi brbljaju o problemima, kada mogu lepo da ih umotaju u
ukrasni papir i bace pod krevet jer ih tamo nikada neće naći. Ne znam zašto je
čudno panično vrištati u snu ili voleti jednu istu osobu do kraja života.
Nisam ljubitelj negiranja smrti jer šta ako
pogineš u saobraćajnoj nesreći, a nisi mi rekao ni da li želiš muziku na
sahrani, šta da radim sa tvojim profilom na društvenim mrežama i hoćeš li da datum
tvog rođenja bude vidljiv na spomeniku. Ne volim da se snalazim po tuđim
kupatilima jer imaju hladne i nepoznate slavine, a zna se da je dom tamo gde je
tvoja slavina. Ne stižem u dogovoreno vreme, pa stalno jurcam i potrebno mi je
mnogo vremena da odgovorim na poruku ako je dan sive boje.
Ne pamtim rođendane, osim ako nisu drugog,
četvrtog, petog ili jedanaestog u mesecu. Ne volim sarmu u tanjiru. Ne volim
gužvu u gradu. Ne volim sećanja u noći. Ne volim mjaukanje u glasu. Ni sunčanje
ne volim. Ništa ne volim. Ne volim čak ni štrudlu sa jabukama i mislim da
zakonom treba zabraniti da se pravi štrudla bez maka.
Ne ustajem ja tek tako kada sunce izađe jer nisam
ti ja petao. Ne radi mi se ništa ujutru, osim ako ne misliš da je nepomično
sedenje i zurenje u jednu tačku neki naročiti rad. Ne kampujem jer zašto bi
neko spavao u prirodi ako komarci nisu mrtvi, a niko me ni ne zove jer nikome se
ne kampuje sa dežurnim namćorom.
Ne mislim da je kiša loša jer je kiša deljenje
činije kokica i gledanje filmova; jer je kiša ruka u ruci i šljapkanje u bari;
jer je kiša ples u dvoje i skidanje mokre odeće sa kože. Ne umem da isečem
komad pečenice na tanke parčiće, a uopšte nemam nameru da je stavim na sendvič
ako nije tako sečena. Ne znam zašto se o patnji govori naglas kada i ćutke mogu
da se gutaju knedle i preživljavaju najjeziviji strahovi. Ne držim volan jednom
rukom bez potrebe jer nekako imam osećaj da mi je ova leva ionako tu za ukras. I za narukvice.
Ipak, volim te. Volim te, volim te, volim te. Volim
te do podzemnih svetova i dalje. Volim te. I sve je drugo bledo u poređenju sa snagom
te svetlosti.
Нема коментара:
Постави коментар