Tajna organizacija osećanja i čokoladni čaršav

Pretpostavljam da mi strašno nedostaješ jer da nije tako verovatno sada ne bih sedela u napola raspremljenom krevetu i jela punu činiju čokoladnog krema.

Stvarno, posteljina je nameštena napola jer je frotir trebalo staviti u novi pokrivač, ali sam se onda setila kako smo ležali na tvom krevetu pretvarajući se da smo sahranjeni u zajedničkom grobu. To me je dotuklo, pa sam pomislila da nema ni potrebe da raspremam krevet u kojem ti nisi.

I zaista, naoružana sam punom činijom krema od čokolade jer sam zaključila da je najbezbedniji način da preguram ovu noć taj da mutim slatku pavlaku i mlečnu čokoladu.

Moram priznati da je krem super ispao, a mešavinu sam natapala suzama. Dve kafene kašičice bile su sasvim dovoljne. Kapiram je to baš zbog toga. Znam, zato što sam gledala film na televiziji i hrana je bila strava jer je imala tajni sastojak, a ta skrivena magijica bila je voda.

Ne znam da li je ispravno reći magijica, ali je lepo. S druge strane, nije ispravno ni da me tvoje postojanje seče po arterijama, a nije ni lepo, prema tome, magijica ostaje. Da privedem ovu besmislenu misao kraju, pretpostavljam da su dve kafene kašičice suza dale šmek čaroliji ukusa jer one i nisu ništa drugo, do slankasta voda namočena tugom.

Izbegavam istinu jer ne znam kako drugačije da se nosim sa ovim osećanjima koja me napadaju. Čini mi se da, sve dok ne stignu do zidova lobanje, moja osećanja bivaju nevidljiva kao neki super tajni agenti emocija. (STAE. Kakvo glupo ime za tajnu organizaciju emocija.) Jednom kada pređu u uglove moga uma, osećanja poprimaju najcrvenije boje uzbuđenja i preplavljuju svaki moj udah svojim besmislom.

Ne znam otkuda sad ovo nedostajanje kad ti uopšte nisi moj. Stvarno ne znam otkuda, ali biće da čučiš u mojim plućima jer se svoje moje uskomešalo u meni na sve strane i preti da me ubije. Baš je glupo ovo zaljubljivanje.